Dobrivoje Stepanović
Među mnogim sličnim pričama ljudi koji su se suočili sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, moja se razlikuje po tome što je u njenom zapletu ključnu ulogu odigrala jedna mlada Nemica, donor matičnih ćelija koje su mi produžile život.

Nekada sam bio ponosni dobrovoljni davalac krvi. Nulta negativna, univerzalni davalac. Nisam davao krv redovno, ali bih to učinio kada naiđem na autobus Zavoda za transfuziju na nekom od gradskih trgova. Bilo mi je drago da na taj način mogu nekome pomoći u nevolji.

Tada još nisam znao da se i matične ćelije mogu davati, tj. uzeti od nekoga, postupkom sličnim davanju krvi, odnosno davanju trombocita. U Srbiji za takvog donora postoji stariji i malo ozbiljniji naziv - davalac koštane srži.

I nisam znao da će, zbog bolesti koja mi je ugrozila život, i meni zatrebati matične ćelije.

Tog leta, na rutinskom pregledu za životno osiguranje, otkriveno je da imam leukemiju. Akutnu mijeloidnu leukemiju. Lečenje hemioterapijom je bilo obavezno, ali ne i dovoljno. Preporučena je transplantacija i trebalo je naći odgovarajućeg donora, nekoga čiji se parametri belih krvnih zrnaca dovoljno poklapaju sa mojim, kako bi šanse za uspeh transplantacije bile povoljne.

Portaga je trajala mesecima, jer je ogroman broj mogućih kombinacija parametara. Moji roditelji i moj brat nisu bili odgovarajući donori, a nije bilo ni poklapanja u našem nacionalnom registru, gde je prijavljeni broj donora svega nekoliko hiljada.

Nakon potrage u internacionalnom registru donora, u više miliona kandidata pronađen je jedan odgovarajući: ispostavilo se da je jedna mlada Nemica tada bila moja jedina nada i moj spas. Zahvaljujući njoj, imam sreću da ovo pišem tri godine posle transplantacije.

U slučaju leukemije, transplantacija je proces koji traje 6-7 nedelja, u izolaciji, a matične ćelije donora se primaju u određenom trenutku kroz venu, nalik infuziji. Postoji usklađeni protokol pripreme i dan u kome donor daje matične ćelije, koje se zatim kurirskom službom prenose i dolaze do onoga kome su potrebne. Onda kreće proces, koji nije klasična operacija, kako se obično smatra, i mnogo je manje invazivan za potencijalnog donora. Kako je najbitnije naći dobro poklapanje parametara, brojnost donora u bazi je ključni faktor da bi se našao onaj sa traženim parametrima.

Ja više ne mogu da budem dobrovoljni davalac krvi, ni donor matičnih ćelija, ali su se neki ljudi iz moje okoline, saznavši kroz moje iskustvo šta to ustvari znači, odmah prijavili da „zauzmu moje mesto“. Verovatno nikada neće biti u situaciji da zaista i budu donori, ali svakako povećavaju šanse za nečiji spas.

Moj život se nakon 12 meseci lečenja nastavio tamo gde je naizgled stao. Vratio sam se na posao, nemam bitnih ograničenja, a idem redovno na kontrole po preporuci lekara. Moja porodica je smogla snage da sve izdrži i pomogne mi tokom perioda lečenja i neizvesnosti. Imao sam takođe veliku podršku kolega i prijatelja, naročito onih koji su redovno davali krv i trombocite za mene tokom hemioterapije. Ti divni ljudi su na najbolji način pokazali svoju humanost i prijateljstvo.

Dve godine nakon transplantacije sam posredstvom srpskog Registra davoca koštane srži stupio u kontakt sa mojom donorkom, Sofijom. Doletela je iz 2.000 kilometara udaljenog Diseldorfa i bila naš gost u Beogradu jednog prelepog vikenda u aprilu. Posle je još jednom došla, u jesen, za moj rođendan. Od tada smo često u kontaktu, jer je na jedan sasvim poseban način postala deo naše porodice.

Od Sofije sam čuo da se, malo nakon što je napunila 18 godina, prijavila za davaoca krvi i donora matičnih ćelija, a samo mesec dana nakon toga je pozvana da bude donor. Moj donor. Bila je samo jedan kandidat u mnoštvu drugih u bazi donora, a za mene je to značilo sve. Učinila je nešto tako plemenito za potpunog neznanca, iz druge zemlje. Zahvalanost koju ja i cela moja porodica osećamo prema njoj se ne može rečima opisati.

Danas živim zahvaljujući sreći i mnogima koji su mi pomogli u borbi sa bolešću. Sjajni doktori, medicinsko osoblje, prijatelji i kolege, moja porodica - svi su oni bili uz mene i dali veliki doprinos. A posebno mesto u svemu tome ima jedna Sofija čije matične ćelije žive u mom organizmu i daju mu život.
POVEZANI TEKSTOVI
Ivana Joksić
Ivana Joksić
Sada kada razmislim o svemu, ja iskreno nisam ni osetila da sam bolesna. A bilo je baš ozbiljno...
PROČITAJ VIŠE
Mladen Todić
Mladen Todić
Ljudi koji tačke pretvaraju u zarez...
PROČITAJ VIŠE
Sanja Bojić
Sanja Bojić
Ja sam bubrežni bolesnik od svoje 17. godine, ali su moji problemi počeli još kad sam imala dvanaest godina...
PROČITAJ VIŠE