Svako može biti potencijalni donor organa i tkiva – bez obzira na uzrast, rasu, pol i medicinsku istoriju. Potencijalni donori organa i tkiva mogu biti čak i osobe sa više hroničnih oboljenja.

Zakon o presađivanju ljudskih organa predviđa da su svi punoletni građani potencijalni donori organa, ukoliko se tome ne usprotive tokom života ili njihova porodica ne odluči drugačije. Sa odlukom da želite da budete donor upoznajte svoje najbliže. Ukoliko ne želite da budete donor o tome obavestite svog izabranog lekara.

Ukoliko ne želite da budete donor, dovoljno je da o tome obavestite porodicu, a kod svog izabranog lekara u Domu zdravlja ispunite obrazac Izjave o zabrani uzimanja organa. Lekar će, nakon toga, izjavu proslediti Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja. Izjava o zabrani uzimanja organa daje se u tri primerka. Jedan primerak Izjave (prvi), izabrani lekar u Domu zdravlja, odmah po potpisivanju šalje pismenim putem Upravi za biomedicinu, radi upisa u evidenciju izjava o zabrani uzimanja organa. Drugi primerak Izjave se prilaže, evidentira i čuva u zdravstvenom kartonu. Treći primerak Izjave se daje potpisniku izjave.

Transplantacija organa je prihvaćena i ponekad jedina terapijska opcija za lečenje akutnog popuštanja ili hronične bolesti organa. Uspešna transplantacija omogućava novi život, ali i bolji kvalitet života, kada se mnoge transplantirane osobe vrate normalnim životnim i radnim aktivnostima. Transplantacija organa se može obavljati sa mrtvog davaoca - kadavera (moždano mrtve osobe) i sa živog davaoca (deo jetre, bubreg). U Republici Srbiji, u transplantacionim centrima se obavljaju transplantacije bubrega, jetre i srca. Svakoj transplantaciji prethodi obrada bolesnika i stavljanje na Listu čekanja po tipu organa. Poslovi transplantacije organa se obavljaju u pet transplantacionih centara, i to:

• Kliničkom centru Srbije (bubreg, jetra i srce);
• Kliničkom centru Vojvodine (bubreg i jetra);
• Kliničkom centru Niš (bubreg);
• Vojnomedicinskoj Akademiji (bubreg i jetra);
• Univerzitetskoj dečjoj klinici (bubreg).

U svih 5 centara se obavlja transplantacija bubrega, u 3 transplantacija jetre i u jednom transplantacije srca. Tipizacija tkiva se obavlja u 2 EFI akreditovane referentne laboratorije (Institut za transfuziju Srbije i Zavod za transfuziju Novi Sad).

Zakon o presađivanju ljudskih organa je donet sa ciljem uređenja ove oblasti u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima i po ugledu na zemlje koje ostvaruju najbolji rezultat u ovoj oblasti u pogledu broja davalaca organa, izvršenih transplantacija, smanjenja lista čekanja i spašavanja ljudskih života. Zakon uvodi pretpostavljenu saglasnost prema kojoj je svaki punoletni građanin potencijalni davalac organa ukoliko se tome ne usprotivi tokom života ili njegova porodica ne odluči drugačije.

Zakon se odnosi na darivanje, testiranje, procenu podobnosti davaoca i ljudskih organa, pribavljanje, očuvanje, prevoz, dodelu i presađivanje ljudskih organa i vaskularizovana ljudska tkiva u svrhu lečenja ljudi. Za oblast transplantacije Zakon definiše nadležnost Uprave za biomedicinu. Po Zakonu, davalac organa je osoba koja, za života ili nakon smrti daruje jedan ili nekoliko organa za transplantaciju, a primalac živo lice koje da pismeni pristanak da primi organ od davaoca. Donacija organa zasniva se na dobrovoljnosti i neprofitnosti, što znači da je zabranjen svaki vid nadoknade.

Transplantacija organa od živog davaoca

Zakon propisuje da o uzimanju ljudskog organa od živog davaoca u svrhu presađivanja primaocu odlučuje tim za presađivanje ljudskih organa i etički odbor Centra za presađivanje organa u kome se vrši presađivanje.

Ovaj vid transplantacije moguć je uz ispunjenje uslova:
• da je davalac ljudskog organa punoletno i poslovno sposobno lice;
• da je davalac dao pismeni pristanak kao izraz slobodne volje i nakon što je detaljno upoznat sa rizicima darivanja;
• da je izvršena procena rizika po život i zdravlje davaoca kojom je utvrđeno da ne postoji značajan rizik za njegovo zdravlje;
• da je etički odbor dao saglasnost za uzimanje ljudskog organa.

Živi davalac organa mora biti u prvoj liniji srodstva ili u pobočnom srodstvu (do trećeg stepena srodstva), a samo kada taj uslov nije moguće ispuniti davalac može biti bračni ili vanbračni partner, usvojenik i usvojitelj.

Centar za presađivanje ljudskih organa dugoročno prati zdravstveno stanje živog davaoca ljudskog organa nakon presađivanja ljudskog organa i vodi evidenciju o živim davaocima ljudskih organa.

Transplantacija organa sa umrlog davaoca

Uzimanje ljudskih organa od umrlog lica zbog presađivanja drugom licu može se izvršiti isključivo posle dijagnostikovanja i utvrđivanja smrti na osnovu medicinskih kriterijuma.

Ljudski organi sa kadavera, odnosno donora u stanju moždane smrti, mogu se uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni, poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio i ako se tome u trenutku moždane smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete. Ako osoba u stanju moždane smrti nema srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik, zaključno sa drugim stepenom srodstva.

U ostalim slučajevima za transplantaciju organa od umrlog lica nužna je saglasnost etičkog odbora. Zakon o presađivanju ljudskih organa možete preuzeti ovde.

Novi zakon o presađivanju ljudskih organa ne predviđa donorske kartice. Baza imalaca donorskih kartica, koje su potpisane pre usvajanja novog zakona, se nalazi u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Novim zakonom svi punoletni građani su potencijalni donori organa, ukoliko se tome ne usprotive tokom života ili njihova porodica ne odluči drugačije. Upoznajte svoje najbliže o želji da budete donor ili obavestite izabranog lekara o odluci da to ne želite.

Sve religije podržavaju doniranje organa. Doniranje je čin plemenitosti, ljubav prema bližnjem i lični izbor.