Za Srbiju se više ne navija iz fotelje. Za Srbiju se od sad navija tako što se igra na rezultat.

Na mnogim sportskim borilištima Srbija je srcem, znanjem i umećem svojih ljudi postizala pobede. Zbog toga smo bili i jesmo ponosni. U utakmici u kojoj se igra za život, Srbija međutim, gubi.

Pogledajte semafor – poručuje nam život! Srbija na milion stanovnika ima samo 3 donora, a Hrvatska čak 37, Austrija - 23, Mađarska - 17, Slovenija – 19. Na evropskoj tabeli donora organa smo na začelju. Oni pobeđuju, mi izgleda ne razumemo da se radi o utakmici života svih nas u kojoj se igra za živote.

Srbija je dobila prvi deo utakmice odazvavši se na “Najvažniji poziv u životu”, kampanju koja je dala rezultate i podigla broj prijavljenih donora i ostvarenih transplantacija. Kampanju koja je doprinela da se spasu životi ljudi i da ljudi shvate da je važno da i Srbija ima Zakon koji se ugleda na svetske prakse koje daju najbolje rezultate.

A onda … kao da nismo čuli ošti zvuk pištaljke koja je označila drugo poluvreme, nastavak takmičenja, šampionske borbe za živote ljudi.

Počele su da pobeđuju predrasude, a u nekim slučajevima porodice nisu ispoštovale ni volju koju su njihovi najmiliji za života iskazali iako su imali donorske kartice. Srbija je počela da gubi najvažniju utakmicu – bitku za ljudske živote. Smanjenjem broja donora povećava se broj onih koji će da umru iako su mogli da budu spašeni. Donošenje odluke da ne pristaješ na podrazumevanu transplantaciju i u onim retkim situacijama kada za to postoje uslovi, je preuzimanje teške odgovornosti. Zakon daje tu mogućnost.

Zakon o presađivanju ljudskih organa predviđa da se, ukoliko ne želite, sa podrazumevanom donacijom organa ne složite. On poštuje volju. Ali on i računa na nju. Da bi postojala volja, mora da postoji i svest o tome šta doniranje i transplantacija organa donose. Svest se bazira na znanju, strah na neznanju i predrasudama. A to opredeljuje ponašanje ljudi.

Da bi u utakmici za život pobedili, važno je da razbijamo predrasude i uložimo napor da ljudi saznaju istinu.

Istina je da u Srbiji svake godine na transplantaciju organa čeka oko 1000 ljudi, a da mnogi od njih ne dočekaju da im život na taj način bude spašen. U ovom trenutku na transplantaciju srca čeka 39 pacijenata, na presađivanje jetre – 42 i čak 780 ljudi čeka na transplantaciju bubrega. Težinu te situacije i tog bola ne može da zamisli niko dok mu se tako nešto ne dogodi.

Srbija je novim Zakonom želela da pobedi birokratske procedure, uredi ovu oblast u skladu sa svestkim standardima i time doprinese povećanju broja donora. Zakonom je uređena podela poslova presađivanja među zdravstvenim ustanovama, definisane su procedure i postupci u vezi organizacije, timova i finansiranja celokupnog presađivanja, uspostavljen je jedinstveni informacioni sistem u oblasti presađivanja organa – sistem sledivosti i definisan strog inspekcijski nadzor.

Sada životi ljudi zavise i od naše, ali i odluke naših najbližih. Sada je važno igrati srcem ali i igrati pametno.

“I ja sam donor! Jer navijam za Srbiju” zato nam od ovog 6. juna poručuju naši najbolji sportisti Ivana Španović, Maja Ognjenović, Dejan Stanković, Dejan Savić, Branko Lazić, Dragan Škrbić, Zoran Tošić - oni koji su svoje šampionske titule već osvojili, ali ih osvajaju i sada pozivajući vas da svojim aktivizmom doprinesete širenju istine, borbi protiv predrasuda, povećanju broja donora i spašavanju života ljudi.

Ka pobedi nas vodi šampionska taktika:

Pokaži sportski inat, ne inati se životu. Ne dozvoli da drugi budu bolji od nas. Broj donora je od životne važnosti. Bukvalno.

Igraj srcem. Doniranje organa je human čin, koji podržavaju i sve veroispovesti jer ga smatraju posmrtnim dobročinstvom i izrazom ljubavi prema drugom.

Igraj pametno. Doniranje organa je promišljen, pametan potez. Šanse da će nekome od nas biti potreban organ 20 puta su veće, nego šansa da će naš organ biti upotrebljen za transplantaciju.

Igraj na rezultat. Jedan donor spašava više života drugih ljudi.

Budi donor. I navijaj za Srbiju.