Dr Isidora Jovanović
anesteziolog, član tima za transplantaciju organa Kliničkog centra Srbije
04. jun 2019.
Doniranje organa kao darivanje ljubavi
Uvek kada saznam da je neka porodica dala dozvolu da organi bližnjeg budu donirani i da je na taj način darovala život nekome drugome, ja razmišljam o ljubavi. Možda će nekome zvučati čudno, ali u doniranju i transplantaciji organa vidim ljubav koja putuje od jedne porodice do druge. S obe strane su ljudi koji se neizmerno vole, koji su istovremeno i jaki i slabi, i koji nesvesno jedni drugima šalju ljubav: jedni kroz organe voljenog kojeg su izgubili, a drugi kroz zahvalnost koju osećaju zbog člana porodice koji dobija novi život.
Iako sam član tima za transplantaciju organa malo više od godinu dana, nebrojeno puta sam imala priliku da prisustvujem trenutku kada se jedna porodica oprašta od života, a druga raduje novom životu. Ali onog momenta kada porodica davaoca da odluku i dozvoli eksplantaciju organa, onda više nema vremena za razmišljanja i osećanja. Tada kreće borba za jedan nov život!
U tom trenutku mislimo samo na one koji su ko zna koliko dugo čekali na taj dragoceni organ i na priliku da opet vode zdrav i normalan život. Oni su godinama bili taoci svoje bolesti koja im je donela brojna ograničenja u svakodnevnom životu. Jedino što u tom trenutku mojim kolegama i meni prolazi kroz glavu jeste da svi treba da pružimo maksimum i pomognemo pacijentu da ponovo bude slobodan. Sreća koju osećate nakon što ste uspešno spasili i produžili nečiji život ne može da se poredi ni sa čim.
I ubrzo sve kreće iz početka: nove nade i želje, novi strahovi i neizvesnosti, nova neverica i sreća zbog pozitivnog ishoda.
Znam da postoje ljudi koji se plaše doniranja organa ili ne veruju u uspešnost same operacije, neki i sumnjaju u motive mojih kolega. Ono što prvo treba da znaju jeste da postoje jasno i strogo definisani medicinski i zakonski protokoli koji onemogućavaju bilo kakve zloupotrebe. Drugo, kada bi imali priliku da vide i osete ono što vidimo i osećamo moje kolege i ja, porodica primaoca i sam primalac, ili porodica donora, shvatili bi zašto je čin doniranja organa u stvari čin davanja i širenja ljubavi. Ljubavi prema donoru, jer se kroz dozvolu za doniranje njegovih organa spašavaju čak četiri života, ljubavi prema primaocu jer se njegov život nastavlja, i konačno ljubavi prema porodici primaoca jer dobijaju još mnogo godina, pa i decenija da uživaju u životu sa svojom voljenom osobom. I verujem da bi tom spoznajom sve predrasude i loše misli nestale, jer bi shvatili koliko je nesvakidašnji i veliki osećaj kada uspete da spasite nečiji život.