Dejan Ubović
direktor KC Grad
02. jun 2019.
Korak za ceo novi život
Zato što ne mislim ni da čak treba da se naziva humanošću ako daš nešto što ti više apsolutno ne treba.
Zato što se neko tamo u jednoj sobi potajno nada da postoji neko ko će mu dati nešto što mu više ne treba i time mu pružiti tračak nade velik kao život.
Zato što, ako se na trenutak postavim u situaciju tog nekoga sa liste čekanja, iskreno se ponadam da postoji neko ko bi meni, da sam u toj situaciji, dao nešto što mu ne treba više.
Zato što me je prijateljica nasmejala kada sam je pitao da li bi bila donor, a ona odgovorila - naravno, jer bih da se recikliram.
Zato što stvarno verujem da u ovoj zemlji, u kojoj dobrovoljno davanje krvi nikada nije bio problem, postoji velika većina ljudi koji bi isto tako dobrovoljno dali svoje organe kada im ne budu potrebni.
Zato što mislim da trenutno živimo vreme apatije, brige za sebe i baš zato svaki human gest ili lični primer treba kao poruku proširiti što više i što dalje.
Zato što ne mislim da živim u manje humanom društvu od bilo kog drugog u okruženju ili negde mnogo dalje.
Zato što bih, da sam u takvoj situaciji, primio nemačko srce.
Zato što bih momentalno potpisao da moje srce, kada bude vreme, ode u Hrvatsku.
Zato što, na kraju, ipak verujem da ljudi kojima je to potrebno u mojoj zemlji ne moraju da čekaju poziv iz neke druge zemlje jer ovde nema donora. Ipak, kad malo bolje razmislim – srce iz komšiluka jako dobro zvuči.
Ukoliko ste stigli do ove rečenice, verovatno to znači da i sami razmišljate isto, tj. jedino kako je i po logici zdravog razuma i humanog bića. A ukoliko još možete da otvorite ovu temu u kraju, među kolegama i prijateljima, onda činite i sami makar mali korak koji nekom može značiti korak za ceo novi život.